Kraljevstvo Ujedinjenih Nebesa – United Kingdom of the Haevens – Egyesült Egek Királysága

Dušan Gojkov
rozarijum

izlazim iz restorančića
u kojem smo ti i ja redovno pili kafu
(zapravo, ja crni čaj s mlekom,
ti kapućino s malo čokolade odozgo)
fino razgovarali, svađali se,
ćutali
radili već nešto
u rana prepodneva

hodam gradom
baš je sparno i nekako teško
kao pred letnji pljusak

dolazim do zgrade
u kojoj smo nekad
zajedno živeli
sa dućana u prizemlju
skidaju tablu
na kojoj je još od 1919. pisalo
„časovničar"
radnici kažu
biće sad tu menjačnica

malo dalje je parkić
jedna devojčica
na ljuljašci
govori u mobilni telefon
ne prekidajući ljuljanje
mislim se
kako bi danas izgledala naša deca
da smo ih imali

pirka
letnji lahor
tek toliko
da može lakše da se diše
i da se košulja ne lepi za kožu
idem senovitom stranom ulice

gužva je u gradu
kao pred neki praznik
ili bombardovanje
svi vuku kese pune hrane
toalet papira
kutija cigareta
možda se nešto i dešava
ali ja o tome ne znam ništa

na klupu u parku
gde sam te pre toliko godina
prvi put zaprosio
nipošto ne sedam
(prosio sam te više puta
i uvek si me odbijala
s više
ili manje takta)

uostalom
i velike lipe
koje su bile okolo
neko je posekao
samo su panjevi
ostali

malo dalje je
i ona ogromna robna kuća
pred kojom sam znao
da provedem sate
čekajući da izabereš
garderobu
šminku
neke sitnice
tako očigledno nepotrebne

sveštenik
ili bar neko u odeždi koja podseća
na crkvenu
hoda ulicom
držeći mladu ženu pod ruku

gore
izgleda sa severa
dolazi oluja
biće kiše
nadam se
da malo odahnemo

dan danas ne mogu da se setim
kako sam
taksijem, autobusom ili tramvajem
od surčinskog aerodroma
do rozarijuma na novom groblju
doneo sićušnu zapečaćenu kutiju
koja je stigla iz zemlje u koju si emigrirala
kutiju
sa onim što je od tebe ostalo

čudno
ponekad mi jako nedostaješ

Beograd, 2005.
Copyright © by Dušan Gojkov 2005-2007.