Samo par dana nakon početka NATO-agresije, Marketing agencija "Valjevac" objavila je seriju antiratnih plakata i razglednica koje su, za kratko vreme, obišle svet. Autor tog projekta je dizajner Dušan Arsenić (Valjevo, 1961), dobitnik prestižne nagrade "Pjer" za karikaturu 1992. godine. Posebno je zanimljivo što je na jednoj od razglednica parafrazirana Arsenićeva karikatura prema kojoj je Nikola Majdak 1996. godine snimio animirani film "Pontius Pilatus Secundus" i dobio glavnu nagradu na beogradskom Festivalu kratkometražnog filma.
- Ove razglednice su nastale kao reakcija na stranu propagandu protiv naše zemlje čiji su eksponenti bili CNN i "SKY". Radilo se o vrlo plitkoj propagandi, za budale, a mi iz Agencije "Valjevac" želeli smo da im odgovorimo drugačijim, suptilnim jezikom. Svakako, naša namera je bila da se razlikujemo i od oficijelnog stila afirmacije srpskih interesa koji se često spuštao na nedopustivo nizak nivo. Na osnovu pozitivnih povratnih informacija, koje nam i danas stižu sa raznih strana, čini se da smo u tome uspeli, za šta posebnu zahvalnost dugujemo Ričardu Braunu, predstavniku "Oksforda" za Jugoslaviju, koji je sve učinio da naše razglednice stignu na mnoge značajne adrese u svetu.
- I dalje moramo činiti sve da istinu o nama sazna što više ljudi van zemlje. Planirali smo da uradimo seriju razglednica na kojimn će biti prizori Valjeva razorenog delovanjem NATO-pakta sa klasičnim turističkim porukama tipa: "Greetings from..." ili "The beautiful view...". Za štampu je pripremljena i razglednica na kojoj će, na engleskom jeziku, biti ispisana misao vladike Nikolaja Velimirovića: "Zlo se boji svetlosti i javnosti i oni koji tvore zlo vole mračne i neosvetljene puteve. Iz ovog mraka udaraju bezbožnici i govore: "Ne rijemo mi". Ali, ako se ne vide krtice, vide se krtičnjaci".
- To je bio moj najproduktivniji period. Radio sam po dve-tri karikature dnevno. Ta inspiracija je, zapravo, bila ventil za oslobađanje od negativnog naboja, frustracija koje smo svi mi nosili u sebi tih dana. Apsurdno je jedino što je život, koji bi trebao da podstiče stvaranje karikatura, često karikaturalniji od crteža koji nekim povodom napravim. Verujem, međutim, da se poruke mojih karikatura neće izgubiti sa dnevnim trajanjem pojedinin događaja, jer likove koje stvaram posmatram kao eksponente određenih političkih i društvenih anomalija.
- Nema tu ničeg slučajnog, ni specifičnog. Mnoge arhitekte se bave ovim čime i ja. Možda je to bežanje od omeđenog načina razmišljanja ka slobodnijoj formi. Još dok sam studirao činilo mi se da u arhitekturi postoji mnogo više tehnike nego umetnosti, a ja sebe nisam mogao da zamislim u projektnim biroima, gde se arhitekta tretira više kao građevinski inženjer, a manje kao kreator.
- U čitavoj ovoj situaciji koja je zadesila našu zemlju poslednjih godina, nije me toliko pogodio nedostatak novca i sredstava za život koliko siromaštvo kulturnih dešavanja. Ako sam ikada razmišljao o odlasku iz Srbije, razmišljao sam tim povodom. Problem je što našem narodu intelekt i urođena snalažljivost prorade tek u vanrednim okolnostima, kada mu bude ugroženo puko preživljavanje.