(Povodom knjige Recept za zapaljenje jetre Miroljuba Todorovića, Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", Zrenjanin, 1999)
Da vidimo odmah na početku, ko je taj Miroljub Todorović i u koja vrata može da se dene? Informacije o ovom pesniku mogu se naći u ciklusu ABC o Miroljubu Todoroviću, u kojem pesnik uzima sebe za poetski "predmet":
miroljub todorović je hohštapler miroljub todorović je anarholiberal miroljub todorović je nazadna društvena snaga miroljub todorović je pamflet vešto smišljen i tempiran
Brrr. Šta je zaista Miroljub Todorović, a šta nije? Da bi se bolje upoznali sa pesnikom Todorovićem, u narednim redovima teksta iskoristiću priliku da podsetim na neke od nezaboravnih poetskih driblinga i pasova ovog majstora igre na belom pravougaoniku hartije, koji je svoje umeće, duhovni kvalitet i viteštvo, ugradio u autentičnu egzistenciju signalističkog stvaralačkog pokreta. Recept za zapaljenje jetre sadrži Todorovićeve verbalne i vizuelne pesme koje su nastajale u vremenskom rasponu od 1969. do 1999. godine. Ovaj vremenski raspon informiše čitaoca o Todorovićevom istraživanju i eksperimentima u jeziku. Dakle, vremenski raspon. Početak - sedamdesete godine. Doživljaji i sadržaji mog subjektivnog vremena sedamdesetih, bili su između ostalih i holandski fudbal i punk-rock. Asocijacije?! Holandski fudbal, punk-rock i signalizam? Šta da ne! Holanđani su tokom sedamdesetih patentirali i u praksi sproveli izum zvan "totalni fudbal", a Miroljub Todorović je stvorio "totalnu poeziju" u okviru signalističkog stvaralačkog pokreta, koji je on osnovao. Todorović je tokom svoje umetničke prakse tovario golove između stativa jezičkih modela, ukazujući na semantičku ispražnjenost jezika, prevratnički razarajući tekuću poeziju. Istražujući prirodu jezika, kontinuirano je negirao tradicionalne obrasce. Izbor pesama u knjizi Recept za zapaljenje jetre, pruža uvid u Todorovićeve rezultate ostvarene u jeziku i jezikom. Eksperimentima u jeziku, Todorović razbija rečenicu, redosledne sklopove, radikalnom praksom istražujući mogućnosti jezika vrši sintezu suprotstavljenih elemenata realnog sveta, a upotrebljava i jezik tehnološke civilizacije. Razgradnja je omogućila nove konstrukcije, što je dovodilo do obnavljanja jezika poezije.
Todorović je subverzivan i u svom humorističko-ironijskom odnosu prema stvarnosti, a demistifikacijom poetskih predmeta pogubno utiče na jezik tradicionalne poezije. Holandski fudbaleri su tehničko-taktičkim pristupom igri išli daleko ispred svog vremena, baš kao i Todorović, koji nije postao holandski fudbalski reprezentativac, ali zato jeste:
jedinstvena aerodinamična linija koja već punih dvanaest godina prkosi tekućoj literaturi i nikada ne može zastareti. izvanredno hidropneumatsko amortizovanje imao ga je još samo vladimir majakovski koji je osvajao licence od puškina do hlebnjikova. (M. Todorović: Iz ciklusa ABC o Miroljubu Todoroviću)
Čitajući Todorovićeve pesme stičem utisak da se reči nižu brzinom poput fliperske kuglice čija putanja nije unapred predvidljiva, zbog čega i drži pažnju igrača-čitaoca. Poezija Miroljuba Todorovića provocira saradnju sa čitaocem. A i kako drugačije?
kuhinjska so je neophodna uz simfonijske večeri da vas podsetimo narodi narodima baletske cipelice u jednoj matoroj svinji al'ko kišobran kraj trajanovog stuba kad viknem pali od jutra do ponoći u šapcu kruševcu i subotici na velikom odmoru okolo naokolo sa gajgerovim brojačem (M. Todorović: Iz pesme Ako dolazite)
Ritmička silovitost je karakteristika ove poezije, što je karakteristika i žestine isijavanja punk sastava. Todorovićevi stihovi, iskazi individue usred društvenog pejzaža, legli bi savršeno uz svojevremeno prženje njujorških ili britanskih punk grupa. Poezija bez cvetnih motiva, dok pesnik juri nag za leptirima svoje ljubavnice i još:
poljubite me u stražnjicu kroz zelenu šargarepu ja sam društven u praznom autobusu kao i svaka životinja koja ima papke život teče dalje a politička odgovornost možda sova u crkvi ko bi jeo od te lešine sa međunarodnom reputacijom (M. Todorović: Iz ciklusa Recept za zapaljenje jetre)
Ne zaboravimo da je punk bio poslednji otpor u vremenu modernizma, pre nego što su poststrukturalisti pokušali overiti nemogućnost daljeg postojanja ili javljanja avangardi. Činjenica je da mail-art, vizuelna poezija i signalizam, samom umetničkom praksom, negiraju takvo mišljenje. Predstavnici postmoderne proglasili su i rastanak od politike, ali da ne bih sada ja bio kao peršun u savremenoj politici, poslužiću se u tekstu jednim Todorovićevim receptom:
govori zavod za socijalno osiguranje to je znate moj vrat kao TV antena i glavna ideološka teza na policijske snage jedite ovčije kiselo mleko i kuvane pendreke (M. Todorović: Iz zbirke Svinja je odličan plivač)
Punk je bio socijalan, krajnje nepoželjno ogledalo društva, pre nego što je asimilovan. u muzičku industriju i na taj način uništen kao socijalni pokret. Lako je uočljivo da je i Todorovićeva poezija pesnikov građanski pogled na stvarnost i kontinuirano suprotstavljanje klišeima i patrijarhalnom modelu. Stvarajuči takvu poeziju, Todorović je subverzivno delovao naspram socijalne stvarnosti. Karakteristika signalističke stvaralačke prakse ne svodi se na određenje o razaranju tekućeg jezika poezije. Bitna je i odrednica angažmana prema socijalnoj stvarnosti.
Interesantna je činjenica postojanja međuodnosa između mail-arta i punka. Karakteristike mail-arta i punka su socijalni okviri, a poznato je da su neki mail-artisti bili članovi punk grupa u ranoj fazi ovog pokreta, dok se za distribuciju punk fanzina često koristila mreža mail-arta. Što se tiče međuodnosa između signalizma i mail-arta, signalisti su još početkom sedamdesetih prihvatili mail-art kao formu komunikacije, što je omogućilo da se artefaktima-komunikatima prevazilaze jezičke, nacionalne granice. Šta kazuje ova činjenica? Kazuje da je jedna od karekteristika signalizma i budućnosna dimenzija. Poslednju deceniju karakteriše kultura globalizacije, tok umetničke prakse u brojnim međuodnosima. Signalizam je uvek težio planetarnoj komunikaciji, ali začetak planetarne kulture nije izazvao kontraproduktivne iluzije. Jasno je da na globalnom planu jedino mogućnost profita favorizuje umetnika, ali hvala na pitanju, neoavangarda se još uvek odupire izjednačavanju s umetničkim tržištem. Jedna od karakteristika signalističkog stvaralačkog pokreta je težnja da se umetničkim delom ostvari komunikacija. Poezija Miroljuba Todorovića provocira i pretpostavlja saradnju sa čitaocem, a ja pretpostevljam da budući čitaoci knjige Recept za zapaljenje jetre neće težiti čitanju samo da bi pokušali da "shvate" pesnika Todorovića, nego da bi pokušali spoznati sebe.
Tradiciorialisti i neotradicionalisti pokušali su negirati signalizam, izjednačavajući ovaj pokret sa nekim od njegovih vidova, prvenstveno vizuelnom i kompjuterskom poezijom, da bi signalizam na taj način isključili iz literature. Na njihovo veliko zadovoljstvo knjiga Recept za zapaljenje jetre sadrži i ciklus Mona Liza u konzervi, koji je sastavljen od vizuelnih pesama. Šta da se radi, nikako da me obuzme iluzija identiteta, nikako da me preplavi taj osećaj pripadnosti apstraktnoj celini, pa da uspostavim mostove sa tradicijom i prepustim se lagodnom imitiranju imitacije u iluziji. Shodno tome, završiću ovaj tekst vizuelno. Vidimo se!