Vera Rakić Bjelić

Neveste na kraju puta

 

Izmileo mesec

sa zlatastim

kobnim rojem

umirio reku

i nestao

dana jednoga

bezgrešni svedok

i najveći čamac

na svetu

 

nestalno ponekad

označi pučinu

a ona zadihana

ni slutila nije

robovsku sudbinu

otegnutu do ušća

bele i crne

neveste

iz bezvučja

susrelih

na kraju puta

 

Bela i Crna Tisa

 

 

Krotile smo se

 

Rasla pored reke

noge upletene

u korenje vrba

kosa mi se umrsila

u vetrove

oči zatvorene

u crne školjke

i one crne

stopala ispucana

od drugih uzvodnih

plutanja i struja

usta muljem

napunjena

uvek plodno

cvetala

živote sejala

krotile smo se

i posustale

pred čovekom