Glorian Day
kako je mali perica emotivno dotučen
Sadržaj:
Par reči
Priča
Poklon pesma
A
B
DAN JE KAO STVOREN ZA NESTAŠLUKE,
pomislio je perica otvarajući oči sunčanom danu. ova magična rečenica javljala se redovno za peričinim buđenjem, te ju je uzeo kao logični lajt-motiv maštovitih nestašluka jave.
potom se upiški u krevet.
MAMA! MAAAMAAA! - povikao je vandečjom snagom - MAAAAAMAAAA! PONOVO SAM SANJAO REKU!
ZAR OPET?! - slomila se mama, i ponovila svoj svakojutarnji tekst - NISI BEBA, PERICE. IMAŠ VEĆ ŠEST GODINA. DOKLE TAKO? OH, OH, OH! DOKLE DA TVOJA UBOGA MAJKA PERE I PEGLA TVOJU LENJOST I NESTRPLJENJE? A REKLA SAM TI STO PUTA, LEPO SAM TI REKLA DA SANJAŠ SAMO ZIMU, ZALEĐENU REKU, SNEG I LED. OH, PERICE, U GROB ĆEŠ TI MENE PRE VREMENA, SIROTU!
pri oblačenju je pocepao nogavicu, uporno gurao glavu u rukav, rukav u usta, a čarapu mami u uho. pet puta je mama vezivala slučajno odvezane pertle, i napokon ih svezavši uvidela da je njeno čedo pre obuvanja prekrstilo noge.
za doručkom je nekako iskrivio nož mešajući mleko za kućnog ljubimca, ali to bi uzaludan trud, jer maca osta kruta u svojoj lenjosti da izvadi viljušku iz leđa i priđe posudi.
u vekni hleba prave se najbolje garaže za tek polomljene autiće izvađene iz noše, skladištenje pržene šunke je u rolni svežih novina najkraće, a žumance se ne mora pojesti ako se razmaže po stolnjaku.
poželeo je da gleda školski program, no daljinski nije najbolje podneo jučerašnje katapultiranje goblena. možda da ga popravi? ne, čekić i odvijač bližili su se centrifugi skupa sa prvim nestašlukom - moraće ručno.
TV JE NA POPRAVCI ILI OTPADU - rekla je mama.
izgovorila i preobrazila se.
... mamu je izdalo strpljenje
... mama je progutala šaku tableta za smirenje (bar tako je mislila, jer još nije saznala za novu igru: zamena apaurina i supozitorijuma)
... mama je doživela nešto nalik još jednom nervnom slomu
... mama je upotpunila, već i onako bogat, rečnik ogavnim psovkama i kletvama
... mama je u nedostatku upotrebljivih oklagija dohvatila tiganj i...
... i tako perica odluči da se igra u dvorištu.
PISAC OVE ISTINITE PRIČE PONIZNO SE IZVINJAVA VEĆ ZANESENOM DELU ČITATELJSTVA ŠTO U POMANJKU IDEJA, VIŠKU ALKOHOLA U VIJUGAMA I IZNENADNOM ŽELJOM ZA SEKSOM PRESKAČE SLEDEĆIH HILJADU DEVETSTOTINA ŠEST NESTAŠLUKA MALOG JUNAKA, I UKLJUČUJE SE TEK U VREME POČETKA NAJVEĆEG, NAJDRČNIJEG BELAJA DANA.
TATA, RADIŠ NEŠTO VAŽNO? - upita perica leđa u radnom odelu.
DA, SINE. PRAVIM FARBU ZA KOMŠIJINU FASADU KOJU SI ZDUŠNO, PEDANTNO, REVNOSNO, I KO JOŠ ZNA KAKO, IZMAZAO MAŠINSKIM ULJEM.
"TATA JE PEKAR" pomislio je, ne bez ponosa, mali perica, "I POŠTENO JE DA MA ZAŠTO I KAKAV POSAO RADIO, TO RADI U SVOJOJ UNIFORMI, TAKO BESPREKORNO BELOJ."
blag dodir motkom i tata se nađe u neobranom bostanu, tačnije, gasućem kreču.
***
te večeri, po svojoj volji i pravilno ocenjenoj situaciji, rano ode u krevet. mama osta sa gomilom rođaka i prijatelja plačući nad nečim što se, čuo je, zove katafalk.
san mu dugo nije sletao na kapke. razmišljao je o tragičnom neshvatanju njegove mašte, energije, kreativnosti i originalnosti. u pitanjima:
... ko sam (?)
... odakle dolazim(?)
... koliko ostajem(?)
... gde idem(?),
dođe mu snoviđenje.
kao tati gori lice, pa viče: "GASI, SINE! GASI!"
i tatino lice preraste u požar emotivne traume potisnutog greha koji razvodnjena struktura novoobrazovane peričine ličnosti nikada do kraja neće locirati u okvire ružnih uspomena ranog detinjstva.
C
mokri snovi