Žmure
«Mrvice! Ipi čapao sam te!» – doplovio je kroz sumrak i dečju graju, usklik u moju sobu.
Sa blaženim osmejkom na licu otplovila sam u svoje žmurke i naša – Ipi čapa.
Nikada nisam razmišljala da li te reči imaju neki prevod, da li su to dve reči ili samo jedna. Za sve nas, uvek su to bile dve reči i uvek su značile isto.
Otkrila sam onoga ko se sakrio i pre njega sam dotrčala do kuće, mesta gde sam žmurila, vičući: «Ipi čapa za mene.» Ako je on bio brži, zna se, ipi čapa bilo je za njega.
Očigledno, ipičapanje traje.
Deset, devet, osam, sedam.... Ko se nije sakrio, magarac bio.
