Lajoš Turzo: U plavom kvadratu neba
Na proplanku
(Tisztáson)

Imam sve što mi treba,
U plavom kvadratu neba
Tka zvučno srebro zeba.

Na jablan se verem okom,
A odatle u nebo skokom,
Bliže oblaku visokom.

Celu zemlju svetlost šara:
Šaren-krilo leptirovo
Iz hiljadu boja čara.

Čudna strast me obuzela –
Da razgrnem tajna vela
S ovih lisnatih posela.

Grana s granom tiho snuje,
Zračak sunca osluškuje
I sve krošnje pretražuje.

I dotle je tragao
Dok se nije spotakao
O čvor grane zao, zao.

Šuma se od smeha klati:
„Svaki drznik uvek plati –
Obešen o granu pati.“

Trava jedra se šepuri,
A sunce od sreće žmuri,
Iz usta mu zlato curi.

Zaobići ću šumarak,
Evo sešću na suvarak.
Presreo me je proplanak.

Sunce se ovde baškari,
Čuju se zemlje damari:
Travnati bujaju ambari...

Detlić tišinu raskiva,
Do leškari, oblak pliva,
A u meni – radost živa...!

Prepevala s mađarskog Draginja Ramadanski