Želja da se bude rebro (mikroantologija)
Natalija Krandijevskaja

***

Staviti kapu-nevidljivku,
Kroz život proći tako!
Raniti neće snebivljivku,
Odreći će je se lako.

Mâmi je zamišljena širina
U stranstvovanja daleka.
Na bol svaki je otporna,
Umesto lica – jama meka.

Zar ima išta mudrije –
Neg ćuteći, usred tmuše
Na Strašnom sudu pokazati
Nenagrđeni lik duše!

Oktobar 1910.

***

Uspomeni na Skrjabina

Početak života beše – zvuk.
Brujaše u magli spirala tmulo,
Sužavajući vrli krug,
Dok jezgo nije očvrsnulo.

I namah sve se skrutnu.
U nedrima, u mraku some;
U damar otelovljen bi zvuk.
U puls, u ritam vasione.

Srčikom postaše otvrdnuća,
Rascvalo, oporo telo zvuka,
I zagovornica posta muzika
Sveopšte Smrti posegnuća

Kad odneće nas spirale huk
Rastelovljenju, nazad u zvuk.

1916 –1955

***

Evo, opet pišem o tom,
O čemu u pesmama ćute,
O onom tajnom, prirodnom,
Što naši strahovi slute.

Pesme razne sudbine imaju.
Moje su ogoljene do živca.
Slične su kriku, vapaju,
One su – na koži modrica.

Neko će usne ipak umakati
U moju neutoljenu žeđ,
A živi život će tiho plakati,
U svakom stihu razapet.

1935