To sam ja
Ta žena u crnini
S plavom torbom u ruci
Dobivenom od nekog
Iz sveta boja
Što čuči kraj provalije
I gleda u dubinu
Kao da uvlaci konac u iglu

To sam ja
Kraj mene
Na prašnjavom putu
Stoji crveni autobus
I putnici kraj njega
Zagledani u put koji nestaje
Nakon prve okuke
Sve je
Prašina i tišina
Dok neko ne viknu
Eno ga
I uperi prst
Ka čovjeku koji se pomalja
Dole iza okuke
S  crvenom fasciklom
U ruci
Svi prate prst
S uzdahom olakšanja
Napokon

Samo ja
Ne mogu pogled
Od provalije da odvojim
Sve što je bilo
I što će biti
Odvija se
U toj slici