Ištvan Besedeš: Sardinija ili Facies hippocratica – Magični nihilizam
20. besmislica u spomen na brodolomnike

Mesto odvijanja radnje je ćelija. Ulaze dva zatvorska stražara.

REŠETKOV: Pravac u kapelu. Projekcija filma je završena.

REŠETKOV MLAĐI: Kada ćemo da ih obavestimo da se amnestija izjalovila, da se predsednikov ledolomac nasukao na hridi.

REŠETKOV: Neka neko kaže umesto mene, jer ja više ništa neću da kažem.

REŠETKOV MLAĐI: Delim sopstveno mi mišljenje.

Pesma. (Zatvorska misa, postrojavaju se po telu istetovirani sveci, iz ovog nastaje prigodan raskriljeni oltar) EVANĐELISTA celebrira..

EVANĐELISTA:

Budi me nepoznati zvuk:

HOR:

Pada na zemlju okvir slike.

EVANĐELISTA:

I nestaje, što beše dotad.

HOR:

Na podu krhotine stakla.

EVANĐELISTA:

Na scenu stupa zora rana.

Na mestima gde behu slike – svetle znaci.

HOR:

O zemlju se mašta razbila.

EVANĐELISTA:

Ne mogu da se probudim,

HOR:

Ustajem ipak,

EVANĐELISTA:

u kovitlacu prašine.

Ništa više nije kao pre.

HOR:

Kraj zida stoji što prikazivala je slika.

EVANĐELISTA:

Veliko raspeće smeđe boje.

HOR:

Uobrazilja ga zaustaviti neće,
iz sebe zrači stare slike.

HOR:

Zar moram ga uzeti na leđa, čim ustanem?
Da ga teglim, ma kud da koraknem?

Hor drži poslednji glas. Potom svake sekunde zamukne po jedan glas. Već su svi zamukli, a jedan metalni glas se čuje i tada. Osuđeni BISERKO, koji stoji kraj NEPOZNATOG, vikne.

BISERKO: To je on! Hosana! Mesija peva.

Pevajući glas završava, NEPOZNATI se budalasto smeši..

LUKAVKO: Osmeh umirućeg.

PRAVEDNIK: Moguće je takvo što?

EVANĐELISTA: Zar vam nisam rekao! Neka živi Svevišnji.

PRAVEDNIK: Reci, molim te, hoćeš li nam se smilovati?

NEPOZNATI: Ajde, kuš odavde! Ne unosite mi se u facu.

BISERKO: Kako čudno priča. Pa, kakva je to propoved?

LUKAVKO: Hteo je da kaže - Noli me tangere.

BISERKO: Zar jedan Spasitelj može ovako da priča?

NEPOZNATI: Deda ti je spasitelj. Ima neko kod sebe malo ruma? Hoću rum. Dođavola, što sam mamuran.

LUKAVKO: Mrtav pijan, još uvek, hoćeš da kažeš.

NEPOZNATI: Ponovo sam potpuno obamro.

EVANĐELISTA: Ali, sveta znamenja su ti na čelu.

NEPOZNATI: Verovatno opet neka bodljikava žica. Mene ona s kilometra privlači. Kada se napijem, kao prvo padne mi vilica. Toga se još kako-tako i sećam. Zatim dolazi do prekida filma i krećem u daleki svet. Nije prvi put da se upetljam u bodljikavu žicu. Šta je ovo ovde, zatvor?

PRAVEDNIK: Ne, sanatorijum.

NEPOZNATI: Zar opet. Ne znam zašto je to tako, ali svaki put kada kažem zbogom pameti, kao da tražim bodljikavu žicu. Otvorite, ja sam Lajoš Olajoš. Kormilar predsedničkog ledolomca.

LUKAVKO: Bez njega krči sebi put jedan brod?!