Ištvan Besedeš: Sardinija ili Facies hippocratica – Magični nihilizam
24. Besmislica. Otcepljenje

Deo pri zatvoru. Potuljeni DŽONIDEPO. KATANDŽIJA pristiže oduševljeno.

KATANDŽIJA: Izveštavam vas da program lepo napreduje.

DŽONIDEPO ga fiksira.

KATANDŽIJA: Gospodine zapovedniče, ono o čemu smo ranije pričali, zatvor se ispunio razmenom mišljenja, dijalozima, a čuju se već i monolozi…

DŽONIDEPO: (Oborena pogleda) Predsednik je skončao u moru. Ovaj svet ne zaslužuje naše pozorište, ovu umetnost stvaranu krvlju i znojem. Postalo je vrednije od samog života. (Ćaknutim pogledom) Možda smo mi sami gledaoci, a ovo ovde oko nas, ova panorama što se spustila svom težinom na ostrvo, nalazi se unutar pozornice. Prijatelju, mi gledamo jednu jeftinu komediju koju igraju iz jedne lože, a oni kojima bi voleli da se dopadnemo nisu loši glumci, nego gledaoci mnogo iskusniji od nas.

KATANDŽIJA: A šta će da bude sa predstavom?

DŽONIDEPO: Izvešćemo je sutra, na Dan republike.

KATANDŽIJA: Gospodine zapovedniče, s vašim dopuštenjem, Dan republike ćemo da slavimo tek za dobrih pola godine.

DŽONIDEPO: Nisam na to mislio, dragi prijatelju. Verovatno sam zaboravio da vas obavestim. Odlučio sam da od slobode koja baca u ropstvo jedino može da nas spase nezavisnost.

KATANDŽIJA: Kako to, molim vas, mislite?

DŽONIDEPO: Otcepićemo se, sine. Otcepićemo se. No, šta ste tako zaprepašteni? Zar ne znate svoj posao? Trčite, treba nam himna, ustav, mit, istorija…

DŽONIDEPO: ( Za užurbanim KATANDŽIJOM) Himna je možda već i gotova. Šta to pevaju u vašem komadu?

Gle, i nehotice si otkrio,
iznad zemaljskog raja...

KATANDŽIJA nastavlja

...budi ponosan na to,
boljeg mesta na svetu nema.

DŽONIDEPO: Hmm… Ovo je pametno smišljeno:

Boljeg mesta na svetu nema.

DŽONIDEPO počinje da sanjari. Zacelo o republici. NEPOZNATI iza njegovih leđa mine u svom udaljavanju.

Mrak.