LEPTIR SNA

Južnoamerički leptir boje okeanskih dubina ima - tvrdi naučnik Endriju Parker - sitne žljebove na krilima, koji proizvode boju, istovetne onima pronađenim na fosilima starim 500 miliona godina.

Veruje se da je predak ovog leptira jedno od prvih obojenih stvorenja na Zemlji, gde je tri milijarde godina vladalo sivilo.

Nebrojeno godina kasnije, na istom mestu - u hispanskoj Americi, ljudi što žive od rata do rata, verujući u moć večne ljubavi i lekovitost magije neverovatnih priča, pripovedali su da je miris lepotice Remedios natopljen ne mošusom ljubavi, kako su tvrdili njihovi preci, nego zadahom smrti, kako se ispostavilo prilikom analiza, uviđaja i svedočenja očevidaca o misterioznom umiranju žitelja Tople zemlje i stranaca - koje je na te meridijane dognala dosada i snovi o blagostanju i bogatstvu - kao i o drugim događajima koji su se odigrali u periodu između epidemije banana i onog trenutka kada je iznenadni nalet toplog jesenjeg vetra poneo lepoticu Remedios do visina gde se završava četiri popodne i gde je nisu mogle stići ni najuzletnije ptice pamćenja...

Deceniju ili dve potom, hiljadama kilometara dalje, dokoni bezimeni mislilac - a takvih na poluostrvu: Ushićenja i patnje, ima nebrojeno - zatvoren u krletki stana u nekom oblakoderu na rubu trošnog megalopolisa, trijumfalno je zaključio da su obe priče lepe - estradno jake, rekao je - ali suštinski banalne i vrlo naivne, jer potpuno je za naše živote - kratke, uglavnom bezlične storije pune patnji i uvreda - nevažno da li nečiji dah miriše na smrt ili ljubav, kao i to, da li je prva boja na Planeti bila zelena ili plava.

- Šta mi, danas i ovde, znamo o tome. Uostalom, postojanje ovog sveta je jemstvo da postoji savršeniji od njega - rekao je pomenuti mislilac, otvorio pivo i legao na krevet, koji je mirisao na ruže i sličio - uzak i tvrd - mrtvačkom sanduku.

Iznad grada zabrujaše avionski motori.

Beše proleće.

-Vetar u granju - rekao je Adam Zagajevski.

Mislilac je spavao. Leptir sna, plavih krila - nalik onome što ga je uhvatio Endriju Parker - koji mu je, hitar i lak, zaklopio oči, doletevši iz sigurne tišine senke, do krevetskog uzglavlja, bio je jedan od retkih u toj vrsti insekata koji u svom kratkom veku nikada ne nauče da razlikuju mirni, okrepljujući od večnog, dubokog i tamnog ponora sna...