Nenad Krga: Sanjao je vatru

Pripovedač

"Kao što se od dva zla bira manje, tako se između dva straha izabira onaj veći".

Tako je, kažu, započinjao svoje priče praveći uvek isti predah, koliko da zapali cigaretu, pogledom obuhvati polumračnu prostoriju i, jednim pokretom ispije rakiju.

Znao je taj, tvrde, i neveselog da oraspoloži. Prometnuo bi, pored uzgrednih primedbi, i pokoje pitanje u neobavezni razgovor; nikad ni jedno više nego što je dopuštala pristojnost, ali ni mnogo manje nego što je to zahtevala njegova znatiželja. Pa, iako bi, u prvi mah, taj razgovor najčešće obuhvatao svega nekoliko nevoljnih i neodređenih izjava. osvrnuo bi se na neki sličan slučaj, te, uz neznatne izmene već poznatog, upleo naoko beznačajne okolnosti i priveo ga kraju koji bi svima izgledao prirodniji i prihvatljiviji od onog postojećeg, ako ne i jedino moguć.

Nije se, po nekima, libio ni da iskoristi ponešto od tuđih ispovesti. Objedinio bi ih po nekom, samo njemu znanom nadahnuću: razotkrivajući jednu nesvakidašnju pozadinu, inače različitih događaja.

Kad se, kojim slučajem, povede reč o njemu, mnogima se, uz uzdah, otme misao: "Eh, da čudna čoveka! Taj, iz dana u dan, kao da je uobličavao jedno".