Nenad Krga: Sanjao je vatru

Mrak

Presedeše veče ćuteći. Prvi je ćutao, jer da govori nije mogao. Drugi, jer je tako hteo. I behu zadovoljni tišinom koja, kao i ćutanje, zajednička im beše.

Sve drugo bilo je mrklina pred kojom je bledela noć, i kovitlac misli, nemoćnih da uokvire strah.