Katalin Ladik: Iz Travnatog kaveza

 

Ptičiji pepeo

 

Ko to tamo leti?

Ni zimska noć ni mesec,

kako sebe da odsanjam?

 

Prerezaću vrat pomrčini:

vidim kako se udaljujem,

u lednom mraku nepokretnog mesa.

 

Posle graje dublja je tišina

i talasa se u meni svetlost.

 

Najzad sama

u bestragiji.