Katalin Ladik: Iz Travnatog kaveza

 

Labud

 

Trag kočenja u vremenu.

U trščak se stropoštava nebo.

Iz tela istisnut još jedan uzdah.

Rosa se gnezdi ispod krila.

Rastvorilo se i vreme i prostor: kladenac bola.

Ptica pribira zadnje žaoke sjaja,

prinosi žrtvu otvorenih, začuđenih zena

i smežurava se u sopstveno postanje.

Privlačna snaga saterana u tesnac.

 

Zašto baš ja? Svetlosni hitac.