Katalin Ladik: Iz Travnatog kaveza

 

Puž

 

Zavirujem pod kamen: ništa.

Zavirujem za drvo: ništa.

Ispod kvržica zadihanog mesa

iz bolno osunčanih raspuklina

izrasta, jedna za drugom, vernost navici.

U srebru nam se spajaju lica.

U pahuljama - krljušti.

Zavejana u mraku jecaja.