K11SV

PETROVARADINSKI RIT

UTM:DR10

Foto: Šandor Lukač

Stanište za smeštaj kolonije: bara; 75 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska - rogoz 100%

Datum rada: 02. i 23. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Slobodan Puzović

Šandor Lukač

Kolonija se u 1998. nalazi u Karlovačkom ritu, koji je produžetak Petrovaradinskog rita, a od njega i Dunava odvojen je nasipom i ograničen sa druge strane železničkom stanicom Sremski Karlovci. Bara samo u jednom delu ima izduženu otvorenu vodenu površinu od oko 0,5 ha, a okolo su ševari i manji tršćaci sa vrbama, dok je ostatak uglavnom zasađen plantažnim topolama. Karlovački rit se nalazi na nezaštićenom području, ali je u granicama IBA YU05SE ("Koviljski rit"), dok su u neposrednoj blizini površine pod SRP "Koviljsko-petrovaradinski rit" i NP "Fruška gora". Za Petrovaradinski rit postoji podatak od Rotova (1928) o postojanju kolonije A. purpurea (više desetina parova) tokom 1927-28. u gustoj trsci. Nakon toga, dugo nije bilo zvaničnih podataka o postojanju kolonije čaplji. U trsci Petrovaradinskog rita Lukač je u julu 1987. pronašao 3 gnezda A. purpurea. Indicije o postojanju male kolonije N. nycticorax u Karlovačkoj bari postoje od 1993-94. kada je tu redovno od maja do septembra viđano 20-70 ptica, među kojima dosta mladih jedinki. U 1996. kolonija se prema Lukaču sastojala od oko 30 parova N. nycticorax i 2-3 para A. ralloides. Gnezda su 1998. bila verovatno u gustom šašu, ali nisu mogla biti direktno pregledana. Ptice se hrane na oknu Karlovačke bare, a zapažen je i prelet preko Dunava ka Koviljskom ritu i ka obližnjem Petrovaradinskom ritu.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K12SV

KOVILJSKI RIT

UTM:DR20

Foto: Šandor Lukač

Stanište za smeštaj kolonije: močvara, šuma; 74 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100% (topola)

Datum rada: maj - jun 1998.

Obrađivač kolonije:

Boris Garovnikov

Kolonija se nalazi u centralnom delu Koviljskog rita, u Kozjaku. To je od 1998. SRP "Koviljsko-petrovaradinski rit", a od 1989. IBA područje. U Koviljskom ritu je koloniju sredinom 19. veka znao Ettinger (1857), a on posebno navodi postojanje A. ralloides i I. minutus. Tokom 1878. postojala je mešovita kolonija čaplji, sa vrstama N. nycticorax, A. purpurea, P. falcinellus (Rudolf von Ostereich, 1878). Kolonija A. purpurea je postojala i 1895, odakle i potiču jaja u oološkoj zbirci dr Madarász-a (Garovnikov, 1997). Krajem pedesetih god. kod Kovilja se prema Marčetiću (1959) gnezdilo 100-150 parova A. cinerea. Tokom 1956. gnezdile su se A. cinerea (150-200) na drveću, A. purpurea (oko 50 u trsci) i N. nycticorax (nekoliko desetina parova), dok se Ph. carbo (150) tokom 1952. i 1954. gnezdio na visokim topolama uz Dunav, a broj im se do 1959. samo neznatno smanjio (Marčetić, 1960). Gnezdilište E. garzetta (100) je u 1966. bilo kod Gardinovaca (Sterbetz & Szlivka, 1972). Prema istraživanjima Šotija (1973) na ovom području su se u periodu 1967-69. gnezdili N. nycticorax (puno), A. ralloides (malo), E. garzetta (malo), A. cinerea (puno) i A. purpurea (vrlo malo). Za značajnu koloniju A. cinerea u Koviljskom ritu u periodu 1965-78. znao je Dimitrijević (1979), dok Ham (1989), konstatuje da se krajem osamdesetih god. u aluvijalnoj šumi gnezdi 81 par A. cinerea. Ista kolonija u manjoj brojnosti postoji i 1998.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K13SV

MAJURSKA ADA

UTM:DR11

Stanište za smeštaj kolonije: kanal, bara; 76 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: 01. maj 1998.

Obrađivač kolonije:

Slobodan Puzović

Kolonija se nalazi na lokalitetu Majurska ada uz kanal Subić, između Koviljskog rita i Ratnog ostrva. Na Majurskoj adi postoji više uzdužnih depresija ispunjenih vodom i gusto zaraslih u trsku, dok je svuda između depresija zemljište privedeno poljoprivredi. Kolonija se nalazi u jednom od tih trščaka. Područje je nezaštićeno, a relativno blizu nalazi se granica SRP "Koviljsko-petrovaradinski rit". Ova kolonija se sada prvi put pominje u literaturi, a moguće je da je ranije bila smeštena u nekom drugom delu ovog širokog močvarnog regiona. Tako Marčetić (1957) pominje da su pedesetih god. u Kaćkom i Novosadskom ritu postojale značajne kolonije čaplji u Vojvodini. Deo ptica odlazi da se hrani u rit, a deo po brojnim kanalima i depresijama u Majurskoj adi i na Ratnom ostrvu, kao i dalje do Vrbovca i ostatka Novosadskog rita.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K14SV

BOSUT - MOROVIĆ

UTM:CQ68

Foto: Jožef Gergelj

Stanište za smeštaj kolonije: šuma, rub ka reci; 83 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100%

Datum rada: 13. maj 1998.

Obrađivač kolonije:

Slobodan Puzović

Kolonija se nalazi na rubu hrastove šume Grabova Greda uz Bosut, na mestu gde reka pravi izraženu krivinu. Gnezda su smeštena na više stabala hrasta i bele topole. Kolonija se nalazi na nezaštićenom području, ali u okviru granica IBA YU07SE (Bosutske šume) i verovano će ući u granice budućeg velikog rezervata "Bosutske šume" koji će biti proglašen oko 2003. Kolonija je poznata već nekoliko decenija. Kao značajno gnezdilište A. cinerea u Vojvodini tokom 1965-78. ovu koloniju pominje Dimitrijević (1979). Prvi konkretni podaci o brojnosti čaplji potiču od sredine osamdesetih god., a njih je prikupio I. Ham. Procenjuje se da je 1985. u koloniji bilo oko 50 parova. U aprilu 1992. kolonija je na 10 stabala imala ukupno 123 gnezda, stim da sva nisu bila i aktivna. U 1998-99. kolonija se ustalila na oko 100 aktivnih parova. Ptice se najviše hrane na obalama Bosuta, kao i na malom ekstenzivnom ribnjaku kod Morovića.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K15SV

SAVA - MITROVICA

UTM:CQ97

Foto: Slobodan Puzović

Stanište za smeštaj kolonije: iskop šljunka uz reku; bara; 78 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100% (bele vrbe)

Datum rada: 13. maj 1998.

Obrađivač kolonije:

Slobodan Puzović

Kolonija se nalazi na nezaštićenom području, neposredno uz most na Savi kod Sremske Mitrovice i smeštena je u napušteno pozajmište šljunka, površine od oko 1 ha i dubine iskopa od oko 10 m, sa ševarom i vrbacima. Prvi put se ovaj lokalitet kao gnezdilište N. nycticorax i E. garzetta označava 1995. Tokom zime 1995/96. lokalni meštani Romi posekli su sve veće vrbe sa gnezdima. Kolonija se ipak formirala i u 1996, sa oko 50-70 parova N. nycticorax i 6-8 E. garzetta, a u sličnoj brojnosti je prisutna i tokom 1997-99. N. nycticorax se najviše hrane u SRP "Zasavica", a E.garzetta uglavnom uz Savu. Velika mešovita kolonija u obližnjoj Zasavici je poznata još sredinom 19. veka (Pančić, 1867), kao i 1894. (N. nycticorax, A. ralloides, E. garzetta, E. alba, A. cinerea, A. purpurea, P. falcinellus i P. leucorodia) (Dombrovski, 1895) Mešovita kolonija je u Zasavici postojala približno do 1975. U zbirci ZZPS nalaze se jaja A. ralloides, A. cinerea, A. purpurea, P. falcinellus, sva poreklom iz okoline Sremske Mitrovice, bez datuma i bližeg lokaliteta sakupljanja.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K16SV

OBEDSKA BARA

UTM:DQ25

Stanište za smeštaj kolonije: močvara; 72 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 30%; iva 70%

Datum rada: 28. maj 1998.

Obrađivač kolonije:

Slobodan Puzović

Obedska bara je jedno od najstarijih zaštićenih prirodnih dobara na svetu (1874). Od 1994. to je Specijalni rezervat prirode "Obedska bara", od 1977. ramsarsko, a od 1989. IBA područje. Najveća brojnost čaplji i kormorana bila je u periodu 1869-1883., sa gotovo 13 000 parova (10 vrsta). Maksimalne brojnosti pojedinih vrsta 1869-1998, na gnežđenju su: Ph. carbo (40), Ph. pygmeus (800), N. nycticorax (3000), A. ralloides (1500), E. garzetta (2400), E. alba (10), A. cinerea (500), A. purpurea (200), P. falcinellus (4500), Bubulcus ibis (10) i P. leucorodia (500) (Puzović, 1998). Do tridesetih i četrdesetih god. nestaje samo vrsta B. ibis, ali ukupan broj parova drastično opada za čak 4 puta. Nakon 40 godina, u periodu 1970-80, već nestaje 6 vrsta, a broj parova iznosi svega 500-700 (Hodek, 1876; Schenk, 1908; Steinmetz, 1931; Pongrátz, 1936; Szlivka, 1963; Popović, 1974; Vasić, 1983). I najzad, u poslednjih 20 godina, nestale su još 2 vrste (P. leucorodia i A. ralloides), a broj parova se ponovo prepolovio. U periodu 1995-99. brojnost se ustabilila na 200-250 parova (N. nycticorax, A. cinerea i A. purpurea). Vrsta E. garzetta se gnezdi povremeno (1998-2; 1999-oko 5), a izgleda da se u 1999. nakon 7 godina pauze gnezdio i jedan par P. leucorodia.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K17SV

JAKOVAČKI KLJUČ

UTM:DQ46

Foto: Slobodan Puzović

Stanište za smeštaj kolonije: šuma; 79 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100% (hrast)

Datum rada: 02; 10. i 21. maj 1998.

Obrađivači kolonije:

Goran Sekulić, Dragan Simić,

Milica Ivović, Čongor Kiš

Kolonija se nalazi na visokim hrastovima u šumi Jakovački ključ, u trouglu između Surčina, Jakova i Bečmena. Unutar šume, ispod samih gnezda čaplji, napravljen je sredinom osamdesetih god. sportski centar, a kasnije i kamp naselje sa bungalovima, prikolicama, sportskim terenima i stazama za šetanje. Kolonija se nalazi na nezaštićenom području. Ona nije postojala kada je šuma obiđena 1984, a prvi put je registrovano njeno prisustvo na hrastovima u 1986. Tokom 1990. se u čistoj koloniji A. cinerea nalazilo 100-110 gnezda, dok je u jesen 1992. nabrojano ukupno 120-130 gnezda, stim da tokom reproduktivnog perioda nisu sva morala biti i aktivna. U 1998. kolonija je i dalje ostala sa sličnom brojnošću, stim da su D. Simić i M. Ivović 21. maja 1998. zapazili i 3 para N. nycticorax, kojih u koloniji nije bilo tokom obilaska 02. i 10. maja. Ptice se najviše hrane oko kanala Galovica kod Surčina i Bežanijske kose, a takođe i oko Bečmena, Boljevaca, Petrovčića i Jakova. Ptice u potrazi za hranom odlaze u udaljeni Pančevački rit, prelećući delove Novog Beograda i Zemuna.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

 

K18SV

ZOBNATIČKO JEZERO

UTM:CR97

Stanište za smeštaj kolonije: akumulaciono jezero; 103 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 70%; ive 30%

Datum rada: 12. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Jožef Gergelj, Čaba Matović, Ferenc Vig

Kolonija se nalazi u trščaku na jezeru Zobnatica, severno od Bačke Topole, na reci Krivaji. Akumul. jezero izgrađeno na Krivaji dugo je 5,5 km, sa širinom od 200-800 m. Kolonija se nalazi u Parku prirode "Zobnatica", proglašenom 1976. Od 1998. ovom području je dodeljen nivo nacionalnog značaja za ptice (IBA nac N0 11). Do sada u literaturi nije bilo podataka o prisustvu ove kolonije, iako je ona možda bila prisutna u drugoj polovini devedesetih god. Tokom ekoloških kampova u julu 1992-93. zabeležene su na jezeru razne vrste čaplji, pre svega A. purpurea i N. nycticorax, ali nisu primećene indicije njihovog eventualnog gnežđenja.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K19SV

AKUMULACIJA SVETIĆEVO

UTM:DR07

Stanište za smeštaj kolonije: akumul. jezero; 93 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: 12. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Jožef Gergelj, Čaba Matović,

Kristian Barna

Kolonija se nalazi u trščaku na akumulacionom jezeru Svetićevo, severno od istoimenog mesta, na rečici Čik. Područje nije zakonski zaštićeno. Do sada u literaturi nije bilo podataka o prisustvu ove kolonije, a može se pretpostaviti da je ona bila aktivna tokom devedesetih god. Radom na ovom lokalitetu tokom 1998. utvrđeno je gnežđenje samo 2 vrste (A. purpurea i E. alba). Akumulacija Svetićevo je obiđena i 10. juna 1999, kada je u trsci pronađeno 10-15 gnezda A. purpurea. U blizini je viđen 1 primerak E. alba, ali nije potvrđeno eventualno gnežđenje.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K20SV

PALIĆKO JEZERO

UTM:DS00

Stanište za smeštaj kolonije: jezero; 103 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: grm 100% (zova)

Datum rada: 20. maj; 14. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

J. Gergelj, R. Kormanjoš, O. Sekereš, A. Žuljević, Č. Matović

Palićko jezero ima površinu od oko 560 ha, a nalazi se 7 km jugoistočno od Subotice, u prirodnoj depresiji na granici Subotičko-horgoške peščare i Bačke lesne zaravni. To je Park prirode "Palić" od 1996. i IBA od 1989. Dubina jezera dostiže 2-4 metra. Jezero se sastoji od 4 sektora, a kolonija čaplji se nalazi na ostrvima drugog sektora. Kolonija obitava na Sambucus nigra, Populus alba i Salix sp. i sastavljena je od vrsta N. nycticorax, A. ralloides i E. garzetta. Rafajlović (1926) je u junu 1960. na trskom zaraslom delu jezera zvanom Vodice, našao veliku koloniju čaplji (N. nycticorax, A. ralloides, A. cinerea i A. purpurea). Zbog izmenjenih ekoloških uslova na jezeru kolonija je narednih decenija polako propadala, tako da se uglavnom gnezdio N. nycticorax (80-140 parova). U 1998. su bili prisutni N. nycticorax i A ralloides, a u junu 1999. je zabeleženo oko 100 parova N. nycticorax i 13-15 parova A. ralloides.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova