Boško Krstić
Prozor s pogledom na...

(Tekst, "slepa priča", koju je s ovim naslovom Ištvan Besedeš zatražio od nekolicine učesnika Kanjiške kolonije 2.001, kao ulaznicu za nama neku nepoznatu igru)

Prozor s pogledom na ...

Svakako ne ovaj pogled koji mi prvo pada na pamet. Nikako! Nego neki novi, drugi, drugačiji, još neviđeni, nečuveni pogled. Ne bi mi oprostili taj obični pogled koji mi je prvo pao na pamet, ne bi me dalje ni slušali, ni čitali, ni gledali, možda mi nikada više ne bi ni pružili sličnu šansu. Zato to mora biti neki sasvim neobičan pogled. Pogled, jedan pogled, ali bogat kao dugi roman, da u njemu budu sve prošle godine i sve godine koje će tek proći, da objasni svu ljudsku istoriju, život moj i živote svih drugih, sve misli, sva osećanja i osećaje, poetiku i estetiku, događaje prošle i događaje buduće. Jednostavno - sve! Tek toliko!

"...ti bi već jedanput mogao prestati s tim tvojim iberšpant pogledom. Das alles ist wieder überspant!" (barunica Kasteli Leonu, "Gospoda Glembajevi", M. Krleža).

Možda je ipak nemoguć taj i takav pogled? Možda je to samo pretenciozna, histerična potraga za dalekim i velikim stvarima, zabluda ljudi koji su oko sebe i u sebi izgubili sve. Potraga za tim iberšpant pogledom znak je potpune smetenosti, nesigurnosti i izgubljenosti. Možda i moje?

Zato se, bez ambicija i bez prevelikih nada, ipak odlučujem za prvi pogled koji mi je pao na pamet: soba s pogledom na... more. Naravno, na more. More!

ASTAREA

Mladić u stanu ispod našeg, verovatno novi podstanar, bio je, za razliku od prethodnih (pokazaće se i potonjih) stanara vrlo ljubazan i učtiv. Posle samo škrtih pozdrava, počeli smo s njim i da razmenjujemo poneku rečenicu: o vremenu, ključu za tavan, otiračima, održavanju stepeništa, "zajedničkoj" struji. Ponekad bismo zbog toga i zastali, a jednom mi je, iako mlađi, pružio ruku. Posle nekoliko dana pozvao nas je, suprugu i mene, na piće. Zahvalili smo mu se, rekli mu da retko kad pijemo, a i onda samo crno suvo vino. Opet smo se danima učtivo pozdravljali.

Nismo ni primetili da ga jedno vreme nije bilo, shvatili smo to tek kad nas je jednog dana opet učtivo pozdravio i sve se nastavilo kao i pre. U pet i dvadeset jednog popodneva učtivi mladić pozvonio nam je na vratima. Zvao nas je na crno suvo vino! Nismo imali više kud pred takvom ljubaznošću i ubrzo smo sišli u njegov stan. Vino je otvorio pred nama - "Postup". Obradovali smo se, odavno nismo pili to vino, i s nekim otvorenim, neopreznim oduševljenjem za čas uronuli u priču: more, sunce, leta, ribe, mornarske majice, školjke, kutije od školjki, pepeljare od školjki, okviri za slike od školjki, lampe od školjki.

- Pre nekoliko dana stigao sam iz Dubrovnika - mirno je objasnio tu iznenađujuću bocu "Postupa".

Neobičnu tim više jer je dole besneo rat i ginuli ljudi.

Počela je naša grozničava trka unazad, skupljanje rasutog opreza opet na gomilu.

- Bio sam dole kao dobrovoljac, učestvovao sam u čišćenju Hotela "Astarea" u Mlinima kod Dubrovnika. Znate li gde je to?

Znali smo.

ĆIŠĆENJE

Neke reči nemaju sreće. Značenja su im sve same neprijatne stvari. I "čišćenje" je jedna od takvih reči. To je imenica dobijena od glagola čistiti, pa se u Matičinom rečniku objašnjenja i nalaze pod odrednicom ČISTITI. 1. odstranjujući, uklanjajući prljavštinu, đubre, otpatke, prašinu i sl. činiti čistim. 2. upotrebom nekog purgativa oslobađati crevnog sadržaja, klistirati. 3. oslobađati uklanjajući, odstranjujući nekoga. 4. krasti. 5. brzo, naglo, halapljivo jesti. 6. otklanjati opasnost. 7. vršiti kiretažu. 8. uštrojiti, škopiti, kastrirati.

I još jedno značenje posle poslednjih istraživanja: ubijati.

MORE - ZVUK

U podrumu zgrade u novobeogradskoj Studentskoj ulici satima smo uvežbavali tridesetak "stvari" da bismo mogli da zasviramo na prvom plesnjaku. Prekinulo nas je leto šezdeset osme. Ali od jednog iskusnog muzičara naučili smo fantastičnu stvar: gužvajući novine pred mikrofonom stvarali smo iluziju morskih talasa tako verno da smo tu dosetku koristili i u nekim pesmama sa isključivo kontinentalnom atmosferom. Da je stvar fantastična dokaz je da vam, slušajući zatvorenih očiju udare morskih talasa o obalu, nikada neće ni pasti na pamet da je to gužvanje novina. Možda samo onom koji je probao prvu stvar.

MORE - SLIKA

Da se može dočarati i slika mora ubedljivija i vernija od samog mora saznao sam od Federika Felinija. Kažu da on nikada nije noću snimao pravo more, snimao je crnu plastičnu foliju pod kojom su talase dočaravali snažni ventilatori. Proverite, recimo u "Kazanovi". Dok u blizini veliki zavodnik s izabranim damama izvodi svoje erotske vežbe, talasa se Felinijevo plastično teško crno more i udara o obalu. I čuje se zvuk (možda gužvanje novina).

MORE - MIRIS

Moj prvi boravak na moru zauvek mi je u nozdrve uselio miris lavande. Kad priđem u stanu nekom regalu još uvek se presečem: iz njega prvo provali miris lavande (protiv moljaca), pa mi se učini da ću se, otvorim li vrata širom, naći na morskoj rivi. Lavandu, bočicu ulja od lavande dobio sam na poklon na jednom svetom mestu daleko od mora: u benediktinskoj opatiji Panonhalma u Mađarskoj. Na rastanku nam je naš domaćin, dobri otac Maćaš, svakome poklonio po jednu. Ulje od lavande je jedan od proizvoda ove opatije. Strpao sam je u džep kao amajliju. I osećao se kao Aladin s čarobnom lampom: kad otvorim flašicu - pojaviće se more.

MORE - DODIR

Venčanja i svadbe su uvek traumatični događaji. Valjda su zbog toga tako česte teme u literaturi, filmu, ali i u životu. Ni naše venčanje nije bilo drugačije: čekali smo da se što pre završi, raziđu rođaci i gosti, otputujemo negde daleko i napokon ostanemo sami. Probudili smo se u jednom prekrasnom hotelu na moru.

Zvao se "Astarea".

SOBA S POGLEDOM ...

Kada gužvanjem novina, plastičnom folijom i ventilatorima, bočicom lavandinog ulja i nešto bolnog sećanja uspete stvoriti poptpunu iluziju mora, onda ste sasvim kvalifikovani i za selidbu u SOBU S POGLEDOM ... U SAMOGA SEBE.