Saša Radojčić

Lake bele haljine

 

 

sasvim obična soba

zapravo se ništa ne događa.

mlada žena sedi kraj prozora

na krilu drži sklopljenu knjigu.

malo se okreće ili se to pomera

onaj koji gleda. oči su joj smeđe

ali pomalo nadute kao od suza.

još uvek se ništa ne događa

osim što ona ustaje držeći knjigu

jednom a razmičući zavesu drugom rukom.

dan je napolju i svetlo je.

ona uzdahne i privije knjigu na grudi.

ne vidi se naslov na koricama

tople boje ženinih očiju

ali mora biti da je poezija.

jer šta bi drugo mamilo suze

na lepe oči mlade žene

u lakim belim haljinama?