Zoltan Siđi

Andraš Bakoš: Naš prozor

 

tišina je s druge strane prozora

- piše neko

a ja lupam glavu oko toga

kao i pre dvadeset leta ranije:

gledao bih brižljivo oprano prozorsko staklo moje

(no evo ne leti već samo pero

- to je jedno celo ptičje krilo

i uz stakleni zid valjda

svagda vrebajuća smrt -)

ali krajolik me zapanjuje:

samo dostojanstvom žalosti merljivi

oporo-slatkasti ukus raspada se preda mnom

i počinjem da čujem hrapave površine

moje ukrštene ruke

grle Tisu

u moje uši naseljava se miris ljubavi

i moj se nos božanskom strogošću puni

 

tišina je s druge strane prozora

- napisao je neko

a ja na znam

da˘ l dobro il˘ loše je to

 

no više

ja ne mogu taji˘ t

ružu krvarećega srca

zagrizavši u drhtavu joj usnu

smrt naše smrti

oglašava na kanabetu sanjana devojka

 

ubica se odmara odmorio se i strpljivo čeka na nas

 

 

Prevod: Predrag Popović