Oto Horvat
Budim, Ruszwurm

U prepunoj poslastičarnici
mogao bi da prisluškuješ
razgovore za okolnim stolovima.

Okružuje te jezik detinjstva.

Dok to sebi u reči prevodiš
shvataš koliko je to netačno:
mađarski je samo jedna polovina
tvog pređašnjeg sveta.
A jezikom druge polovine
ovde od trenutnih gostiju niko ne govori.

Kelnerica konačno stiže
i zapisuje tvoju narudžbinu:
1+1.

Jedan jezik plus jedan život.
Znače li onda dva jezika dva života?

Gosti se menjaju u poslastičarnici
kao parčići obojenog stakla u kaleidoskopu.

Da li ti nedostaje poznata perspektiva?
Osećaj da poseduješ dva sveta?
Ništa i sve to.

Kolač sa tanjira nestaje u par poteza.
Kafa u dva gutljaja.
Ostavljaš otiske prstiju i na čaši za vodu.
Napojnicu pored plaćenog računa.

Izlaziš kao da te neko goni.
Napolju te dočekuje vetar.
Sunce po zaleđenoj kori snega.
I tišina. Melem jednom rečju.